Moje srecno mesto...

20:21




[]𺰘¨˜°ºð[]
My happy
place





Zdravoo! U zadnje vreme sam nadahnuta da pisem ovakve postove, prvenstveno zato sto znam da mozda pomazem nekome da razcisti svoje misli


´*•.¸(*•.¸♥¸.•*´)¸.•*´
♥«´¨`•°..Mimmi's corner..°•´¨`»♥
.¸.•*(¸.•*´♥`*•.¸)`*•.


Kada ponekad zamisljam svoje srecno mesto cesto to izgleda ovako:
" Mala kucica na plazi, u njoj mama, tata i ja. Moji psi su tu, naravno.Imam konja i jasem ga, cesto. Nema ljudi. Cesto plivamo sa delfinima. Nema ljudi. Ja pisem, pisem knjige, pisem blog. Gledamo filmove.Uzivamo na plazi. "

Mozda je ovo primer moje podsvesti, ali ja ne voli ljude. Ljudi su cesto jako okrutni, sebicni i bezobrazni. Ne zelim takvo okruzenje oko sebe. Kada sam sela da pisem ovo, nisam imala mira. Ovo je sat vremena od pocetka pisanja ovog posta. Telefon je vibrirao, zvonio pistao. To je ono sto ne zelim u svom srecnom mestu. 
Medjutim ono sto mene zaista cini srecno u ovom trenutku je moj blog. Ljudi za koje pisem i zbog kojih pisem, stvorili su neku vrstu zajednice sa mnom, neko prijateljstvo kome mogu sve da poverim i kome mogu da verujem. Ljudi koji citaju moj blog znaju koliko voli pse i zivotinje koliko mi sve ovo znaci. Ljudi sa kojim provodim mnogo vremena u skoli ne znaju sve to. Ko god sedeo iza ekrana, verovatno me nikada nije video uzivo i ne zna ko sam ja, ali uvazava moje misljenje i postuje moj rad. Mnogi kojima sam rekla za moj blog odreagovali su krajnje nezainteresovanu, a zasto? Zato sto ih nije bilo briga. Da li to treba da predstavlja moje srcno mesto, moj odnos savrsenstva i kvaliteetno utrosenog vremena, mislim da NE. Ali volela bih da cujem vase misljenje.
U svetu povrsnih ljudi, gde se pisu bljuvotine o dobrim i postenim ljudima, a uvazavaju se starlete, ja sam tinejdzerka koja treba da izgradi buducnost. Ali u ovom svetu ne planiram svoju buducnost, ovde gde su vredni ljudi bez posla, a lencuge primaju 1000 evra zato sto ne rade nista. Ovo nije srecno mesto, ovo je sodoma i gomora. Koliko sam puta pisala ne vazne tema koje bi nas razveselile, koliko puta sam pokazivala outfite? Od samog pocetka, verovatno bezbroj. Ali to nikada nisam bila ja, ovo sam ja. Postovi koje pisem u zadnje vreme, filozofski, o gladnoj deci, o mojim mislima, to sam ja. To je prava stvar za koju se zalazem. Da ovaj svet ucinim mojim, tvoji, NASIM srecnim mestom. Ali to ne znaci da necu siriti radost, da vam necu izmamljivati osmehe na lice smesnim postovim, hocu ali ponekada. Mnogo vaznija stvar, koja mene cini srecnom je pomaganje drugima, ONO STO JE VAZNO.
U svetu lazi, ja ne zelim da zivim tako. Zelim da promenim nesto, da osvestim ljude, tinejdzere, koji pljuju po drugima po tudjem radu, po tudjoj boji koze, po tudjoj veri. Da li je sve to neophodno? Da li drugi moraju biti tuzni, da bi MI bili srecni?

Pogledajte ovu decu:

Oni su srecni, zato sto im je mozda neko rekao da treba da budu ili mozda zato sto dele, zato sto nisu sebicni i pohlepni. Zato sto nisu iskvareni. Ali da li oni imaju lep zivot? Da li imaju sta da jedu i obuku, po svemu sudeci ne bih rekla. Da li je to srecno mesto?
Razmislite o svemu sto sam rekla, o tome u sta smo se pretvorili. Pokusajte da nasmejete nekog na ulici, da mu pomognete, pokusajte da ne uvredite nikog taj dan. Ako nista drugo uvek mozete pomoci mami, tati, bratu,sestri ili baki i deki, izmamite osmeh na njihovo lice pa posle i na sva ostala. Jer nas mali trud znaci puno. 
Nasmejte nekog i vi cete biti srecniji!

I ne zaboravite da sam ja uvek tu da vam pomognem ili dam savet na 
mejl: mixy.mimimo@gmail.com
ili 
instagram : @crnookam

Do sledeceg posta, usrecite nekog, ljubim vas!


╔═.♥. ═════════════════════════╗
Hvala na citanju, ly 
╚══════.♥. ════════════════════╝


You Might Also Like

1 коментара